СЕКЦИЈА
„КАД ПОРАСТЕМ БИЋУ НАУЧНИК“
У току сваке школске године, а на основу интересовања ученика и у складу са могућностима Стручних већа за области предмета, ученицима је омогућено укључење у рад различитих секција. Као што је већ поменуто, секције се организују у оквиру предмета: рецитаторска, литерарна, новинарска, спортска, информатичка, математичка, хор и друге.
Познавајући све чињенице, живот у данашњем свету намеће питање:
“Шта желимо постићи садашњим образовањем ученика?“
Уколико је одговор на то питање свестрани ученик који разуме како свет око њега функционише и уме да нађе, на креативан начин, решење за нове и непредвиђене проблеме, онда је тренутно образовање, које стиче на традиционалан начин, ограничавајуће за њега.
Како да постигнемо да образовање не буде ограничавајуће?
Новим генерацијама потребан је нови приступ настави. Приступ који ће им омогућити да сваки наставни предмет, који уче у школи, није тако ограничен, већ да се прожима кроз сваки детаљ живота. Ученик мора да схвати да је математика у биологији, биологија у физици, физика у хемији, хемија у природи, природа у уметности, уметност у математици и тако у недоглед.
Претходна питања и одговори воде до закључка да је потребно напавити корелацију предмета, који ће ученицима омогућити стицање општих компетенција, али и међупредметних компетенција које су обавезни део целоживотног образовања. Такође, постоји потреба за мењањем улога наставника и ученика, ученик треба да је самосталан и одговоран, а наставник само помаже при организацији, планирању и учењу потребних вештина.
Како по важећем наставном плану и програму, такав свеобухватни предмет не постоји, решење лежи у ваннаставним активностима.
Циљ научне секције
Секција треба да продубљује и проширује знања ученика о математици, физици, хемији, биологији, тачније, науци уопштено, али има и шири значај, циљ и задатке да мотивише и подстиче ученика на самосталан рад, развија код ученика способност логичког мишљења, развија стваралачко и критичко мишљење, оспособљава ученике за самообразовање уз помоћ литературе, уопште, да ученицима омогући испољавање и развијање њихових истраживачких способности.
Посебне способности и склоности за науку огледају се, нарочито, у: појачаној способности логичког мишљења, уопште резоновању на вишем нивоу апстракције, брзом вршењу генерализација, могућност самосталног проналажења разних и оригиналних решења проблема и постављање нових проблема (еластичност и креативност мишљења), радозналост.
Задаци научне секције
Образовни задаци: упознати ученике са основним карактеристикама проблема, који је саставни део сваке наставне јединице, у оквиру секције.
Функционални задаци: истаћи значај самосталног и тимског решавања проблема, развијање интереса и мотивације за истраживачки рад, развијање радних навика, упорности, уредности, преданости.
Васпитни задаци: формирање правилног мишљења код ученика, као и позитиван утицај на радно, интелектуално, естетско и морално васпитање.
Исходи научне секције
Исход овакве наставе је одговоран ученик са развијеним осећајем за истраживачки рад, спреман за самосталан и рад у пару, радознао и жељан знања који повезује теоријско знање са практичним.
Организација научне секције
Организација наставе путем проблема разликује се од класичне наставе у следећим дидактичким поступцима:
Како да меримо и вреднујемо постигнуће ученика на секцији?
Кључни део истраживачког рада је процењивање тачности и веродостојности резултата.
Самооцењивање, уз наставникову помоћ, може бити од великог значаја за напредак ученика. На тај начин подстичу се размишљања о сопственом учењу, осећањима, мислима, начину понашања (самопосматрање, интроспекција), модификовање сопственог процеса учења и раста на основу самопоуздања (метакогниција). Уз вештине самооцењивања, ученици развијају одговорност за сопствено учење и учествују у планирању будућег учења.
Секција „Кад порастем, бићу научник“ предвиђена је за ученике свих узраста, који показују изразите способности за истраживачки рад и посебна интересовања за науку. Задатак секције је да пробуди машту и радозналост ученика и да их подстакне да истражују свет око себе. Састанци се одржавају једном месечно, а ученици имају рок од месец дана да заврше свој пројекат (домаћи задатак дат на претходном састанку). Радови се предају електронски, слањем докумената у групу на друштвеној мрежи Едмодо. Платформа Едмодо је образовна друштвена мрежа која подсећа изгледом на Фејсбук, али је у потпуности безбедна за коришћење и у служби образовања. Родитељи, потписивањем сагласности, пружају могућност да ученици буду чланови ове друштвене мреже, при чему и сами могу да се укључе у овај вид наставе путем информационо – комуникационих технологија.
НА САЈТУ ЈЕ ДАТ ПРЕГЛЕД ТРИ САСТАНКА СЕКЦИЈЕ.
Познавајући све чињенице, живот у данашњем свету намеће питање:
“Шта желимо постићи садашњим образовањем ученика?“
Уколико је одговор на то питање свестрани ученик који разуме како свет око њега функционише и уме да нађе, на креативан начин, решење за нове и непредвиђене проблеме, онда је тренутно образовање, које стиче на традиционалан начин, ограничавајуће за њега.
Како да постигнемо да образовање не буде ограничавајуће?
Новим генерацијама потребан је нови приступ настави. Приступ који ће им омогућити да сваки наставни предмет, који уче у школи, није тако ограничен, већ да се прожима кроз сваки детаљ живота. Ученик мора да схвати да је математика у биологији, биологија у физици, физика у хемији, хемија у природи, природа у уметности, уметност у математици и тако у недоглед.
Претходна питања и одговори воде до закључка да је потребно напавити корелацију предмета, који ће ученицима омогућити стицање општих компетенција, али и међупредметних компетенција које су обавезни део целоживотног образовања. Такође, постоји потреба за мењањем улога наставника и ученика, ученик треба да је самосталан и одговоран, а наставник само помаже при организацији, планирању и учењу потребних вештина.
Како по важећем наставном плану и програму, такав свеобухватни предмет не постоји, решење лежи у ваннаставним активностима.
Циљ научне секције
Секција треба да продубљује и проширује знања ученика о математици, физици, хемији, биологији, тачније, науци уопштено, али има и шири значај, циљ и задатке да мотивише и подстиче ученика на самосталан рад, развија код ученика способност логичког мишљења, развија стваралачко и критичко мишљење, оспособљава ученике за самообразовање уз помоћ литературе, уопште, да ученицима омогући испољавање и развијање њихових истраживачких способности.
Посебне способности и склоности за науку огледају се, нарочито, у: појачаној способности логичког мишљења, уопште резоновању на вишем нивоу апстракције, брзом вршењу генерализација, могућност самосталног проналажења разних и оригиналних решења проблема и постављање нових проблема (еластичност и креативност мишљења), радозналост.
Задаци научне секције
Образовни задаци: упознати ученике са основним карактеристикама проблема, који је саставни део сваке наставне јединице, у оквиру секције.
Функционални задаци: истаћи значај самосталног и тимског решавања проблема, развијање интереса и мотивације за истраживачки рад, развијање радних навика, упорности, уредности, преданости.
Васпитни задаци: формирање правилног мишљења код ученика, као и позитиван утицај на радно, интелектуално, естетско и морално васпитање.
Исходи научне секције
Исход овакве наставе је одговоран ученик са развијеним осећајем за истраживачки рад, спреман за самосталан и рад у пару, радознао и жељан знања који повезује теоријско знање са практичним.
Организација научне секције
Организација наставе путем проблема разликује се од класичне наставе у следећим дидактичким поступцима:
- припремање ученика - позитивно придобијање, реализује се у проблемској ситуацији;
- обрада градива везује се за фазу решавања проблема;
- понављање, вежбање и проверавање градива уплићу се у све фазе часа и није битан редослед смењивања.
Како да меримо и вреднујемо постигнуће ученика на секцији?
Кључни део истраживачког рада је процењивање тачности и веродостојности резултата.
Самооцењивање, уз наставникову помоћ, може бити од великог значаја за напредак ученика. На тај начин подстичу се размишљања о сопственом учењу, осећањима, мислима, начину понашања (самопосматрање, интроспекција), модификовање сопственог процеса учења и раста на основу самопоуздања (метакогниција). Уз вештине самооцењивања, ученици развијају одговорност за сопствено учење и учествују у планирању будућег учења.
Секција „Кад порастем, бићу научник“ предвиђена је за ученике свих узраста, који показују изразите способности за истраживачки рад и посебна интересовања за науку. Задатак секције је да пробуди машту и радозналост ученика и да их подстакне да истражују свет око себе. Састанци се одржавају једном месечно, а ученици имају рок од месец дана да заврше свој пројекат (домаћи задатак дат на претходном састанку). Радови се предају електронски, слањем докумената у групу на друштвеној мрежи Едмодо. Платформа Едмодо је образовна друштвена мрежа која подсећа изгледом на Фејсбук, али је у потпуности безбедна за коришћење и у служби образовања. Родитељи, потписивањем сагласности, пружају могућност да ученици буду чланови ове друштвене мреже, при чему и сами могу да се укључе у овај вид наставе путем информационо – комуникационих технологија.
НА САЈТУ ЈЕ ДАТ ПРЕГЛЕД ТРИ САСТАНКА СЕКЦИЈЕ.