ЧЕТВРТИ ФЕСТИВАЛ НАУКЕ „НЕ QQ, ВЕЋ НАУКУ ПОД РУКУ “
ТЕМА: СВИ ПУТЕВИ ВОДЕ У РИМ...
Фестивал науке је био организован у виду „Музеја науке“ са водичима - вршњацима који су имали припремљен текст о радионицама, редослед обиласка и временски период задржавања на свакој радионици и додељену групу вршњака који су посећивали Фестивал. Почетак фестивала био је у 1000. Радионице су трајале просечно, од 10 до 20 минута. Након радионица реализоване су две представе и такмичење у беседништву.
КУЛИНАРСКА РАДИОНИЦА
„Римска гозба“
Радионицу су организовали ученици другог, петог и шестог разреда са учитељицом Данијелом Николић и наставницом Миленом Цветковић. Једна је група ученика 2. разреда бојила, а друга правила од пластелина воће које је било најзаступљеније код Римљана. Трећа група ученика заједно са родитељима припремала је најпопуларнију римску посластицу „глобули“ од киселог теста, меда и мака. Ученици 5. и 6. разреда уз глуму и плес приказали су комплетну „римску гозбу“(од доласка гостију до аранжмана на послужавницима). Гости фестивала могли су учествовати у „гозби“, сазнати занимљиве историјске чињенице, открити необичне за нас рецепте старих Римљана и пробати римске посластице.
Едукатори – вршњаци: ученици II2 и петог и шестог разреда
Едукатори – наставници: Данијела Николић и Милена Цветковић
НАКИТ СТАРИХ РИМЉАНА
Изложба и радионица о изради накита
Чланови еколошке секције нижих разреда су израђивали накит Старих Римљана рециклирањем пластичних флаша, картонских ролни, алуминијумске фолије, канапа, папира и сличног материјала, преобликовањем, лепљењем, бојењем, лакирањем. Од еколошког пластелина (направљеног од исте количине брашна и соли са мало воде) направљено је печатно прстење. Две ученице су припремиле и прочитале краћи реферат о накиту Старих Римљана. Посетиоци су се најпре упознали са врстама накита и материјала од којих је направљен, шта су носиле жене, а шта мушкарци, који је био најчешћи мотив, шта је печатни прстен, шта је камеја, која је улога броша и сл. Посетиоци су се опробали у изради накита и погледали су изложбу већ направљеног накита.
Едукатори – вршњаци: ученици III1
Едукатор – наставник: Татјана Ковачев
РАДИОНИЦА РИМСКИХ ИГАРА
Доколица старих Римљана
На улазу учионице посетиоце је дочекала једна од три богиње Фортуне (Ива Атанасијевић, Милица Манић, Милица Ђорђевић) које су биле задужене да објасне правила следећих игара: 12 поена, мице, новчићи, мозгалице, мозаик и мачевање. Присутни су имали прилику да науче и да се опробају у овим играма, али и да се такмиче са својим едукаторима – вршњацима.
Едукатори – вршњаци: 10 ученика IV1
Едукатори – наставници: Марија Илић и Драгана Маринковић
ГЕОГРАФСКА РАДИОНИЦА
Упознај се са занимљивом географијом Рима.
Посетиоци су у овој радионици имали четири етапе обиласка:
1. Историја географије Рима кроз причу о настанку Рима
2. Знаменитости Рима – најбитније знаменитости које никако не треба заобићи уколико се посети Рим.
3. Фонтана жеља – за потребе ове радионице направљена је фонтана са циљем да асоцира на фонтану у Риму. Ученици су могли да попуне два папирића, „убаце у фонтану“ и тако се изјасне шта воле у нашој школи и шта би волели да промене.
4. Након свега наученог посетиоци су могли да „прошетају“ Колосеумом уз помоћ 3D програма.
Едукатори – вршњаци: Растко Ивановић, Илија Јањић, Никола Стојковић, Урош Цвјетичанин, Немања Станојковић
Едукатор – наставник: Дејан Стојковић
КОЗМЕТОЛОШКА РАДИОНИЦА
Шминка и фризура старих Римљанки...
У оквиру козметолошке радионице ученици су се могли упознати са шминком старих Римљана, а такође, и са фризурама тог периода. Што се тиче шминке старих Римљанки, карактеристично је то да је лице морало бити што беље, обрве су се затамњивале, али никако исцртавале, а очи су се наглашавале црним линијама. На све то наносило се руменило и, исто тако, упадљив кармин. Фризуре су се обликовале разноразним плетеницама.
Едукатор – вршњак: Вишња Мицић
Едукатор – наставник: Ивана Вајагић
Кожа и израда домаћег сапуна
Радионица је почела Андријанином презентацијом о кожи. Она обухватила све што се може знати о кожи, а то је грађа коже по слојевима, органи коже, улога коже, болести коже и на крају нега коже, тако да су нам за негу коже потребни сапуни. Избор сапуна за негу коже је увод у практичну радионицу израде сапуна.
Рецептура, по којој смо ми израђивали сапуне, била је написана на табли:
NaOH 81g
Вода 227g
Маслиново уље 330g
Сунцокретово уље 240g
Етарско уље 10g
Током одмеравања састојака и растварања каустичне соде и дестиловане воде, ученице су користиле заштитне рукавице, маску и мантил, али је важно и да су правилно спроводиле поступак растварања натријум хидроксида у воду. Да се не би удисала штетна испарења, хлађење раствора се одвијало поред отвореног прозора. За хлађење је било потребно неко време, које се искористило за причу о пореклу сапуна и како су се израђивали први сапуни. (Сапуни су добили назив по планини Сапо поред Рима. Легенда каже да су на планини Сапо у част боговима жртвовали животиње, а њихова маст се мешала са пепелом и сливала у реку Тибер. Жене које су прале веш у реци, приметиле су да је веш пуно чистији. Тако се јавила идеја о изради сапуна. Први сапуни су израђивани од животињске масти и пепела, а касније се животињска маст замењује биљним уљима. Наставница историје нам је рекла да Римљани нису користили миришљаве сапуне, али ми у овој радионици користимо етарска уља многих биљака да би ручно израђени сапуни имали већу примену. ) Након хлађења, следи поступак мешања са уљима, при чему се одвија процес сапонификације. Затим се додаје неко етарско уље и суве биљке или неки састојци из кухиње, као што су цимет или какао итд. Следи разливање у калупе. Вађење из калупа је после 24 часа, а сазревање сапуна траје четири до шест недеља на неком прозрачном месту.Тек после неколико недеља биће завршен процес сапонификације и сапун може да се користи за умивање и негу коже. На самом крају радионице, учесници су добили на поклон по један сапунчић са препоруком да сачекају са употребом још неколико недеља.
Едукатори – вршњаци: Вишња Мицић, Марјана Китановић, Рада Ивановић, Андријана Стојковић
Едукатори – наставници: Лела Манић
ШКОЛА У СТАРОМ РИМУ
Циљ радионице је приказати како су се школовали стари Римљани.
Ученици су били домаћини, водили радионицу и кроз драматизацију представили развој образовања у овом временском периоду. Водитељ је поздравио присутне и упознао их са називом радионице. Затим су се ученици смењивали износећи појединости о сваком временском периоду развоју образовања уз драматизацију важних момената( васпитање отац-син, мајка-ћерка, граматичке и реторске школе, кажњавање ученика). Гостима смо на поклон поделили изреке и пословице на латинском са преводом на српски, могли су да се опробају у писању по воштаној таблици и мастилом и пером, а старији разреди у учествовали у тумачењу изрека. Писање по воштаним таблицама и мастилом посебно је интересовало ученике 1. разреда.
РОДОВСКИ ПЕРИОД И ОБРАЗОВАЊЕ
РОДОВСКИ РИМ БИО ЈЕ МАЛА ЗЕМЉОРАДНИЧКА ДРЖАВА НА АПЕНИНСКОМ ПОЛУОСТРВУ, САСТАВЉЕНА ОД СИТНИХ ПОСЕДА. С ОБЗИРОМ НА СТАЛНЕ СУКОБЕ СА СУСЕДИМА, РИМЉАНИ СУ МОРАЛИ ДА ВЕЛИКУ ВАЖНОСТ ПОСВЕТЕ ВОЈНИЧКОЈ СПРЕМНОСТИ. ЗАТО СУ ДЕЦУ ВАСПИТАВЛИ У ПОРОДИЦИ, ОЧЕВИ СУ СИНОВЕ УЧИЛИ: ЈАХАЊУ, РУКОВАЊУ ОРУЖЈЕМ И ПОЉОПРИВРЕДНИМ РАДОВИМА. ЖЕНСКУ ДЕЦУ ВАСПИТАВАЛЕ СУ МАЈКЕ, УЧЕЋИ ИХ ДОМАЋИМ ПОСЛОВИМА И ПРИПРЕМАЈУЋИ ИХ ЗА ЖИВОТ. ПОСЕБНА СРЕДСТВА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ НИСУ ИЗДВАЈАНА.
РЕПУБЛИКАНСКИ ПЕРИОД И ОБРАЗОВАЊЕ
РЕПУБЛИКАНСКИ РИМ ЈЕ НЕШТО ЈАЧА И ВЕЋА ДРЖАВА СА БРОЈНИЈИМ СТАНОВНИШТВОМ. ЗАТО СЕ У ТО ВРЕМЕ ЈАВЉАЈУ ПРВЕ ШКОЛЕ КОЈЕ СУ СЕ ОРГАНИЗОВАНЕ ПО ШУПАМА И БИЛЕ ВРЛО ПРИМИТИВНЕ. У ЊИМА СЕ СТИЦАЛА ОСНОВНА ПИСМЕНОСТ, ЧИТАЊЕ, ПИСАЊЕ И РАЧУН. РИМ СЕ У ОВОМ ПЕРИОДУ НАГЛО ШИРИО И ЗАУЗИМАО ОКОЛНЕ ТЕРИТОРИЈЕ, ТЕ СЕ СА ОКУПАЦИЈОМ ГРЧКЕ ПОЧИЊЕ ИЗУЧАВАТИ ГРЧКА ФИЛОЗОФИЈА И КЊИЖЕВНОСТ. ДОЛАЗИ ДО ОСНИВАЊА ГРАМАТИЧКИХ ШКОЛА У КОЈИМА СЕ УЧИО ЛАТИНСКИ И ГРЧКИ ЈЕЗИК, ГРАМАТИКА, ЧИТАО ХОМЕР И ВЕЖБАЛА ГОВОРНИЧКА ВЕШТИНА. У ШКОЛИ ГРАМАТИКУСА ВЛАДАЛА ЈЕ СТРОГА ДИСЦИПЛИНА И ПРИМЕЊИВАНО, ПОНЕКАД ВЕОМА СУРОВО, ТЕЛЕСНО КАЖЊАВАЊЕ. РИМЉАНИ НИСУ БИЛИ ЗАДОВОЉНИ РЕЗУЛТАТИМА ГРАМАТИЧКИХ ШКОЛА ПА ВРШЕ ПРОМЕНЕ И ОСНИВАЈУ НОВУ ВРСТУ ШКОЛА - РЕТОРИЧКЕ ШКОЛЕ. У ЊИМА СУ СЕ ИЗУЧАВАЛИ ЗАКОНИ, ПРАВО, ИСТОРИЈА, ГЕОГРАФИЈА, ПОСЕБНО ГОВОРНИШТВО. КАО НАЈЗНАЧАЈНИ ДЕО ПРАКТИЧНЕ НАСТАВЕ РАЗВИЈЕН ЈЕ ЧИТАВ НИЗ РЕТОРСКИХ ВЕЖБИ, БЕСЕДНИЧКИ ТУРНИРИ, АЛИ ЊИХОВО ЗНАЊЕ НИЈЕ БИЛО ИЗ ОБЛАСТИ НАУКЕ И КУЛТУРЕ.. ШКОЛОВАЊЕ СЕ ЗАВРШАВАЛО У 17. ГОДИНИ СТУДИЈСКИМ ПУТОВАЊЕМ У АТИНУ ИЛИ НА РОДОС. НАКОН ОВАКОГ ОБРАЗОВАЊА МОГЛИ СУ ДА БУДУ ВОЈНИЦИ, ПОЛИТИЧАРИ ИЛИ ДА УПРАВЉАЈУ РИМСКОМ ДРЖАВОМ.
ИМПЕРАТОРСКИ РИМ
ИМПЕРАТОРСКИ РИМ ОДРЖАО СЕ ВИШЕ ОД 500 ГОДИНА. БИО ЈЕ МОЋНА ИМПЕРИЈА А ДА БИ СЕ ЛАКО УПРАВЉАЛО НАРОДОМ, ЦАР ЈЕ ОСЕТИО ПОТРЕБУ ЗА ВЕЋИМ БРОЈЕМ ОБРАЗОВАНИХ ЉУДИ КОЈИ ЋЕ ДА МУ ПОМАЖУ У ВЛАДАВИНИ И НАПРЕДКУ. ЗАТО ЈЕ ЗАБРАНИО ПРИВАТНЕ РЕТОРСКЕ ШКОЛЕ ПО ШУПАМА И НАРЕДИО ДА СЕ ОСНУЈУ ДРЖАВНЕ ШКОЛЕ ЧИЈИ ЈЕ ПЛАН И ПРОГРАМ ЛИЧНО НАДГЛЕДАО. УЧИТЕЉИ СУ БИЛИ ДОБРО ПЛАЋЕНИ, А УБРЗО ЈЕ И СВЕШТЕНИКЕ УКЉУЧИВАО У ОБРАЗОВАЊЕ. ИЗУЧАВАЛА СЕ: КЊИЖЕВНОСТ, РЕТОРИКА, ФИЛОЗОФИЈА, ПРАВО, МАТЕМАТИКА, ТЕХНИКА, МАДИЦИНА. У ОВИМ СЕ ШКОЛАМА МОГЛО ШКОЛОВАТИ ДЕТЕ ИЗ ИМУЋНЕ ПОРОДИЦЕ ЈЕР ЈЕ ШКОЛАРИНА БИЛА ПРЕВИОСКА. ШКОЛЕ СУ БИЛЕ МЕШОВИТЕ, И ЗА ДЕЦАКЕ И ЗА ДЕВОЧИЦЕ, САМО СУ СЕ ПРЕДМЕТИ РАЗЛИКОВАЛИ. ДЕВОЈЧИЦЕ СУ УЧИЛЕ ПЕВАЊЕ , СВИРАЊЕ НА ИНСТРУМЕНТУ, РЕТОРСКУ ВЕШТИНУ И УПРАВЉАЊЕ ДОМАЋИНСТВОМ. У ОВОМ ПЕРИОДУ ОБРАЗОВАЊУ СЕ ПРИДАЈЕ ВЕЛИКА ВАЖНОСТ .
Едукатори – вршњаци: ученици II1
Едукатор – наставник: Данијела Стаменковић
МАТЕМАТИЧКА РАДИОНИЦА (оквирно 15 минута)
Како су рачунали стари Римљани? Шта је деветична проба? Фибоначијеви бројеви и шта је корен у математици? Разлика измећу јулијанског и грегоријанског календара
Присутне ученике је поздравила Вања Димиријевић са уводном причом о најосновнијем записивању римских цифара и њиховим вредностима, након тога је Нина Цвјетичанин објаснила како усу се записивали бројеви за које нису постојале одговарајуће римске цифре, нпр. 59000. Вељко Богдановић је након тога објаснио како су римљани множили са таквим цифрама, а Тамара Ђорђевић је објаснила поступак множења Луке Пачолија. Лука Пачоли је такође био значајан код записивања кореновања и ирационалних бројева, што је објаснила Анђела Маринковић. Тачност множења и сабирања могло се проверити деветичном пробом, а томе нас је подучила Бојана Цекић. Давид Јовановић је причао о Фибоначијевим бројевима, а Невена Петковић о јулијанском и грегоријанском календару пошто нам се ближи нова година. Напослетку, присутни су могли да се опробају у попуњавању укрштенице са римским бројевима за симболичну награду – чоколадицу. У овој игри победио је наш бивши ученик Вукашин Петровић, а за ово такмичење био је задужен Душан Станковић, ученик који је ове школске године уписао седми разред при гимназији „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду.
Едукатори – вршњаци: Давид Јовановић, Вељко Богдановић, Невена Петковић, Нина Цвјетичанин, Вања Димитријевић, Бојана Цекић, Анђела Маринковић и Душан Станковић
Едукатор – наставник: Ивана Антић
ИСТОРИЈАТ О НАСТАНКУ ВАТРОГАСНОГ ДРУШТВА
Радионица је урађена у оквиру пројекта Професионалне оријентације
Историја организованог гашења пожара датира од древног Египта, где су постојале ручне пумпе и задужена лица за гашење пожара. Прве римске ватрогасне јединице које су значајне у историји, креирао је Маркус Лициније Красус. Маркус Лициније Kрасус је рођен у богатој породици 115. године пре нове ере, и стекао огромно богатство кроз "ватру и пљачку". Један од његових најуноснијих послова се заснивао на чињеници да Рим није имао ватрогасну службу. Kрасус је формирао сопствену ватрогасну јединицу od 500 робова која је излазила на сваки пожар у Риму. По доласку на место пожара, ватрогасци нису ништа радили док се њихов послодавац не погоди око цене својих услуга користећи невољу власника објекта који гори. Ако Kрасус није могао добити задовољавајућу цену, његови људи нису почињали гашење већ су пуштали да све изгори. Након тога је Kрасус нудио да згариште купи за делић његове вредности и тако се обогатио. Император Августа је преузео основну идеју од Красуса и од робова формирао јединице „ватрогасаца“ 6. године нове ере за борбу против пожара користећи „јединице са кофама“ које су имале и пумпе, куке, па чак и „рушиоце“ за рушење зграда како се пожар не би ширио. Ватрогасци су патролирали улицама Рима у циљу откривања пожара, а служили су и као полицијске снаге. Временом, јединица је нарасла на неколико стотина људи, спремних за гашење. Када би настао пожар, формирали би ланац до најближег извора воде и преносили воду кофама од руке до руке до места пожара. Робови су након шест година служења у ватрогасним јединицама добијали право грађанства. Ове јединице су 400 година били успешна ватрогасна снага. Сам Рим је претрпео већи број озбиљних пожара, а пре свега пожар који се догодио у време 19. јула 64. године нове ере који је уништио две трећине Рима, а за који се претпоставља да им је император Нерон наредио да се не ангажују како би он могао да оствари свој план о изградњи новог Рима, довољно великог за његове мегаломанске визије. Он је за тај пожар окривио ране хришћане, започињући тако талас сурових прогањања хришћана. Из периода прогона хришћана у римском царству, потиче и прича о светом Флоријану који је рођен око 250. године, а погубљен око 303. године нове ере. Као младић, он се придружује римској војсци у којој захваљујући тешком раду и одлучности напредује до места официра. Постављен је на високе дужности у једној од покрајина Римског царства, данашњем делу Горње Аустрије. Иако је био официр у војсци, није се држао политике "не питај, не говори", него је отворено признавао своје хришћанство. Стога римски цар шаље помоћника Аqуилиса да побије све кршћане у подручју које контролира Флоријан, али и да дозна зашто се Флоријан не придржава заповиједи. Када је га је изасланик римског цара питао зашто одбија да прогони хришћане, Флоријан му је одговорио: "поручите цару да сам и ја хришћанин, и да сам спреман доживети судбину намењену другим хришћанима". Царски изасланик је био увређен и наређује својим војницима да га бичују док не промени мишљење. Пошто Флоријан није послушао наређења цара да напусти хришћанство и прогони хришћане, био је осуђен на смрт спаљивањем. Стојећи на ломачи, Флоријан наводно говори римским војницима "ако је запалите, на пламеним језицима ћу вам побећи у небо". Уплашени његовим речима, уместо да га спале на ломачи, Флоријану стављају камен око врата и бацају га у ријеку Еннс.Флоријаново тело касније је пронађено и достојно сахрањено, а после више стотина година је проглашен светим. У многим земљама Европе се сматра заштитником ватрогасаца, а 4. мај се обележава као Дан Светог Флоријана.
Првe ватрогасне јединице у модерном смислу настале су у Француској у почетком 18. века.
Ако говоримо о заштити од пожара у Србији, Душановим Закоником 1349. године први пут на овим просторима је дефинисана казнена мера која се треба применити у случају изазивања пожара, па се овај Законик бележи као први званичан покушај развијања свести о пожарним опасностима.
Заштита од пожара, у нашој садашњој држави, је уређена Законом о заштити од пожара
Ватрогасац који нас је посетио приказао је своју униформу и објаснио је начин евакуације из школе.
Евакуација из школе, у случају пожара, треба да се обавља без панике.
(Потребно на шаљив начин објаснити и демонстрирати шта би се десило да сви крену у истом моменту према излазу – обарање столица, саплитање оних који натрче на њих, заглављивање на вратима учионице, гужва у ходницима, падање и сл.).
Поступак приликом евакуације у случају пожара, земљотреса или неке друге ванредне ситуације у школи:
1. прво чујете знак упозорења (звоно које дуго звони, а није ни почетак ни крај часа, сирена за узбуњивање или вика ПОЖАР, ПОЖАР),
2. мирно останите на својим местима (ако сте ван зграде останите где сте се нашли и не враћајте се да тражите своје ствари свеске, књиге, одећу...),
3. проверите где вам је другили другарица из клупе, реците учитељу, наставнику или другој одраслој особи ако је ваш друг отишао у ЊЦ, зборницу, кабинет...,
4. слушајте упуства учитеља, наставника или друге одрасле особе и без панике у колони два по двоје крећите се према излазу,
5. проверите присутност свих ученика и кад изађете из школе у двориште или друго безбедно место.
Упознавање са бројевима хитних служби 193, 192 и 194
Телефонски број ватрогасаца је 193 било где, у целој Србији!
Припремио: Боро Бобан, дипл.инж. заштите од пожара
Едукатори – вршњаци: ученици V разреда
Едукатор – наставник: Маријана Ђукић
РАДИОНИЦА ИЗ ВЕРОНАУКЕ
Представа Вертеп
Едукатори – вршњаци: ученици V2
Едукатор – наставник: Марија Ристић - Ивановић
СПОРТСКА РАДИОНИЦА ***такмичење***
Такмичење старих Римљана…
Најпопуларније спортско такмичење код старих Римљана биле су трке двоколица. Нисмо могли да презентујемо тај спорт из оправданих разлога и одлучили се да прикажемо претече данашњег петобоја, који је такође био заступљен код старих Римљана. Такмичење се састојало од пет дисциплина: бацања копља, бацања диска, скока у даљ, трчања и рвања. У костимима римских такмичара, који су на борилишта носили црвене, зелене, жуте или плаве мајце са белим обележјима која су била обавезна, приказали смо нашим посетиоцима ове дисциплине. Богиње су помагале борцима и даривале пехаре и ловорове гранчице у знак победе. Формиране су три екипе по пет чланова, свако у екипи борио се у својој дисциплини, у којој је сматрао себе најбољим, да би крајњи циљ била победа екипе. Копља су нам замениле пластичне палице, диск - фризби, скок у даљ је извођен на струњачама, трка – на обележеним стазама - кругови у сали, рвање - на платоу направљеном од струњача. Пехаре са гранчицама, борцима су уручиле прелепе богиње, а наставница у црном костиму била је ,,страшни,, судија, који прати борце и мери њихове учинке. Нисам имала срца да прогласим победника, него су наши Римљани, борци, такмичари, били победници за мене и то заједно са прелепим богињама и оне су пехаре поделиле свима, без проглашења најбоље екипе, која би у то време била веома цењена и богато награђена.
Едукатор – наставник: Јелена Игњатић
ИСТОРИЈСКА РАДИОНИЦА
Љубав на Нилу – представа 1
Глумци:
Цезар-Ђорђе Каранфиловић,
Клеопатра-Данка Станковић,
Аполодор-Михајло Момциловић,
Слуга-Данијел Зарупски,
баба врачара-Рада Ивановић,
Пијани робови и легионари – Илија Спасић, Лука Јовчић, Валентин Костић, Владимир Ристић и Вељко Димковић
Аутор: Младен Медић
Цицеронова борба - представа 2
ТИТ – Валентин Костић
ФЛАВИЈЕ – Илија Спасић
ЕРУКИЈЕ – Ђорђе Каранфиловић
СУДИЈА - Филип Маринковић
ЦИЦЕРОН – Сара Ничић
КАПИТО – Данијел Зарупски
РОСЦИЈЕ МЛАЂИ – Денис Игњатовић
РОСЦИЈЕ МАГНУС - Михајло Момчиловић
ЦЕЦИЛИЈА - Тамара Ђорђевић
Хрисогон са пратњом
Аутор: Младен Медић
ТАКМИЧЕЊЕ У БЕСЕДНИШТВУ
Седам ученика који су ушли у ужи избор најбољих радова такмичило се у беседништву, а публика је гласала о победнику. У овом такмичењу победила је ученица осмог разреда, Сара Ничић, и као награду, поред дипломе, покупила је "ловорике".
Едукатор – наставник: Надица Стаменковић
Цео фестивал науке је надгледао Цезар (Јован Стефановић) који је, наравно, имао свог чувара (Михаил Митровић).
Посету фестивалу организовали су кустоси: Невена Димитријевић, Маја Стаменковић, Бојана Пауновић, Милица Марковић, Кристина Митић, Милана Трајковић, Леона Лучић, Теодора Стојановић, Валентина Рацковић, Николина Јанаћковић, Катарина Станковић, Жељана Николић, Петра Богдановић, Анита Јовановић, Исидора Вујасин, Наташа Анђелковић, Софија Стоиљковић, Мануела Костић
Као организатор фестивала, захваљујем се гостима ученицима и наставницима ОШ "Нестор Жучни" (Лалић), ОШ "Коста Стаменковић" (Српски Милетић), репортерима са телевизије К25 и радија Оџаци који су испратили манифестацију, али и бившим ученицима наше школе који нас нису заборавили Јована Николић, Вељко Јовановић, Вукашин Петровић (који је добио награду као победник у математичкој укрштеници)...
ЗАХВАЛНОСТ ДУГУЈЕМ СВИМ РОДИТЕЉИМА И НАСТАВНИЦИМА КОЈИ СУ ПОМОГЛИ ДА СЕ ФЕСТИВАЛ РЕАЛИЗУЈЕ У НАЈБОЉЕМ РЕДУ, А НАЈВЕЋА ЗАХВАЛНОСТ ИДЕ СВИМ УЧЕНИЦИМА ЗБОГ КОЈИХ СЕ ОВО ДЕШАВА, А БЕЗ КОЈИХ ЦЕЛА ОРГАНИЗАЦИЈА НИЈЕ МОГУЋА И МОМЧИЛУ МОМЧИЛОВИЋУ КОЈИ ЈЕ ОМОГУЋИО ДА ВИ УЖИВАТЕ У ОВАКО ЛЕПИМ СЛИКАМА!
Организатор фестивала: Ивана Антић
КУЛИНАРСКА РАДИОНИЦА
„Римска гозба“
Радионицу су организовали ученици другог, петог и шестог разреда са учитељицом Данијелом Николић и наставницом Миленом Цветковић. Једна је група ученика 2. разреда бојила, а друга правила од пластелина воће које је било најзаступљеније код Римљана. Трећа група ученика заједно са родитељима припремала је најпопуларнију римску посластицу „глобули“ од киселог теста, меда и мака. Ученици 5. и 6. разреда уз глуму и плес приказали су комплетну „римску гозбу“(од доласка гостију до аранжмана на послужавницима). Гости фестивала могли су учествовати у „гозби“, сазнати занимљиве историјске чињенице, открити необичне за нас рецепте старих Римљана и пробати римске посластице.
Едукатори – вршњаци: ученици II2 и петог и шестог разреда
Едукатори – наставници: Данијела Николић и Милена Цветковић
НАКИТ СТАРИХ РИМЉАНА
Изложба и радионица о изради накита
Чланови еколошке секције нижих разреда су израђивали накит Старих Римљана рециклирањем пластичних флаша, картонских ролни, алуминијумске фолије, канапа, папира и сличног материјала, преобликовањем, лепљењем, бојењем, лакирањем. Од еколошког пластелина (направљеног од исте количине брашна и соли са мало воде) направљено је печатно прстење. Две ученице су припремиле и прочитале краћи реферат о накиту Старих Римљана. Посетиоци су се најпре упознали са врстама накита и материјала од којих је направљен, шта су носиле жене, а шта мушкарци, који је био најчешћи мотив, шта је печатни прстен, шта је камеја, која је улога броша и сл. Посетиоци су се опробали у изради накита и погледали су изложбу већ направљеног накита.
Едукатори – вршњаци: ученици III1
Едукатор – наставник: Татјана Ковачев
РАДИОНИЦА РИМСКИХ ИГАРА
Доколица старих Римљана
На улазу учионице посетиоце је дочекала једна од три богиње Фортуне (Ива Атанасијевић, Милица Манић, Милица Ђорђевић) које су биле задужене да објасне правила следећих игара: 12 поена, мице, новчићи, мозгалице, мозаик и мачевање. Присутни су имали прилику да науче и да се опробају у овим играма, али и да се такмиче са својим едукаторима – вршњацима.
Едукатори – вршњаци: 10 ученика IV1
Едукатори – наставници: Марија Илић и Драгана Маринковић
ГЕОГРАФСКА РАДИОНИЦА
Упознај се са занимљивом географијом Рима.
Посетиоци су у овој радионици имали четири етапе обиласка:
1. Историја географије Рима кроз причу о настанку Рима
2. Знаменитости Рима – најбитније знаменитости које никако не треба заобићи уколико се посети Рим.
3. Фонтана жеља – за потребе ове радионице направљена је фонтана са циљем да асоцира на фонтану у Риму. Ученици су могли да попуне два папирића, „убаце у фонтану“ и тако се изјасне шта воле у нашој школи и шта би волели да промене.
4. Након свега наученог посетиоци су могли да „прошетају“ Колосеумом уз помоћ 3D програма.
Едукатори – вршњаци: Растко Ивановић, Илија Јањић, Никола Стојковић, Урош Цвјетичанин, Немања Станојковић
Едукатор – наставник: Дејан Стојковић
КОЗМЕТОЛОШКА РАДИОНИЦА
Шминка и фризура старих Римљанки...
У оквиру козметолошке радионице ученици су се могли упознати са шминком старих Римљана, а такође, и са фризурама тог периода. Што се тиче шминке старих Римљанки, карактеристично је то да је лице морало бити што беље, обрве су се затамњивале, али никако исцртавале, а очи су се наглашавале црним линијама. На све то наносило се руменило и, исто тако, упадљив кармин. Фризуре су се обликовале разноразним плетеницама.
Едукатор – вршњак: Вишња Мицић
Едукатор – наставник: Ивана Вајагић
Кожа и израда домаћег сапуна
Радионица је почела Андријанином презентацијом о кожи. Она обухватила све што се може знати о кожи, а то је грађа коже по слојевима, органи коже, улога коже, болести коже и на крају нега коже, тако да су нам за негу коже потребни сапуни. Избор сапуна за негу коже је увод у практичну радионицу израде сапуна.
Рецептура, по којој смо ми израђивали сапуне, била је написана на табли:
NaOH 81g
Вода 227g
Маслиново уље 330g
Сунцокретово уље 240g
Етарско уље 10g
Током одмеравања састојака и растварања каустичне соде и дестиловане воде, ученице су користиле заштитне рукавице, маску и мантил, али је важно и да су правилно спроводиле поступак растварања натријум хидроксида у воду. Да се не би удисала штетна испарења, хлађење раствора се одвијало поред отвореног прозора. За хлађење је било потребно неко време, које се искористило за причу о пореклу сапуна и како су се израђивали први сапуни. (Сапуни су добили назив по планини Сапо поред Рима. Легенда каже да су на планини Сапо у част боговима жртвовали животиње, а њихова маст се мешала са пепелом и сливала у реку Тибер. Жене које су прале веш у реци, приметиле су да је веш пуно чистији. Тако се јавила идеја о изради сапуна. Први сапуни су израђивани од животињске масти и пепела, а касније се животињска маст замењује биљним уљима. Наставница историје нам је рекла да Римљани нису користили миришљаве сапуне, али ми у овој радионици користимо етарска уља многих биљака да би ручно израђени сапуни имали већу примену. ) Након хлађења, следи поступак мешања са уљима, при чему се одвија процес сапонификације. Затим се додаје неко етарско уље и суве биљке или неки састојци из кухиње, као што су цимет или какао итд. Следи разливање у калупе. Вађење из калупа је после 24 часа, а сазревање сапуна траје четири до шест недеља на неком прозрачном месту.Тек после неколико недеља биће завршен процес сапонификације и сапун може да се користи за умивање и негу коже. На самом крају радионице, учесници су добили на поклон по један сапунчић са препоруком да сачекају са употребом још неколико недеља.
Едукатори – вршњаци: Вишња Мицић, Марјана Китановић, Рада Ивановић, Андријана Стојковић
Едукатори – наставници: Лела Манић
ШКОЛА У СТАРОМ РИМУ
Циљ радионице је приказати како су се школовали стари Римљани.
Ученици су били домаћини, водили радионицу и кроз драматизацију представили развој образовања у овом временском периоду. Водитељ је поздравио присутне и упознао их са називом радионице. Затим су се ученици смењивали износећи појединости о сваком временском периоду развоју образовања уз драматизацију важних момената( васпитање отац-син, мајка-ћерка, граматичке и реторске школе, кажњавање ученика). Гостима смо на поклон поделили изреке и пословице на латинском са преводом на српски, могли су да се опробају у писању по воштаној таблици и мастилом и пером, а старији разреди у учествовали у тумачењу изрека. Писање по воштаним таблицама и мастилом посебно је интересовало ученике 1. разреда.
РОДОВСКИ ПЕРИОД И ОБРАЗОВАЊЕ
РОДОВСКИ РИМ БИО ЈЕ МАЛА ЗЕМЉОРАДНИЧКА ДРЖАВА НА АПЕНИНСКОМ ПОЛУОСТРВУ, САСТАВЉЕНА ОД СИТНИХ ПОСЕДА. С ОБЗИРОМ НА СТАЛНЕ СУКОБЕ СА СУСЕДИМА, РИМЉАНИ СУ МОРАЛИ ДА ВЕЛИКУ ВАЖНОСТ ПОСВЕТЕ ВОЈНИЧКОЈ СПРЕМНОСТИ. ЗАТО СУ ДЕЦУ ВАСПИТАВЛИ У ПОРОДИЦИ, ОЧЕВИ СУ СИНОВЕ УЧИЛИ: ЈАХАЊУ, РУКОВАЊУ ОРУЖЈЕМ И ПОЉОПРИВРЕДНИМ РАДОВИМА. ЖЕНСКУ ДЕЦУ ВАСПИТАВАЛЕ СУ МАЈКЕ, УЧЕЋИ ИХ ДОМАЋИМ ПОСЛОВИМА И ПРИПРЕМАЈУЋИ ИХ ЗА ЖИВОТ. ПОСЕБНА СРЕДСТВА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ НИСУ ИЗДВАЈАНА.
РЕПУБЛИКАНСКИ ПЕРИОД И ОБРАЗОВАЊЕ
РЕПУБЛИКАНСКИ РИМ ЈЕ НЕШТО ЈАЧА И ВЕЋА ДРЖАВА СА БРОЈНИЈИМ СТАНОВНИШТВОМ. ЗАТО СЕ У ТО ВРЕМЕ ЈАВЉАЈУ ПРВЕ ШКОЛЕ КОЈЕ СУ СЕ ОРГАНИЗОВАНЕ ПО ШУПАМА И БИЛЕ ВРЛО ПРИМИТИВНЕ. У ЊИМА СЕ СТИЦАЛА ОСНОВНА ПИСМЕНОСТ, ЧИТАЊЕ, ПИСАЊЕ И РАЧУН. РИМ СЕ У ОВОМ ПЕРИОДУ НАГЛО ШИРИО И ЗАУЗИМАО ОКОЛНЕ ТЕРИТОРИЈЕ, ТЕ СЕ СА ОКУПАЦИЈОМ ГРЧКЕ ПОЧИЊЕ ИЗУЧАВАТИ ГРЧКА ФИЛОЗОФИЈА И КЊИЖЕВНОСТ. ДОЛАЗИ ДО ОСНИВАЊА ГРАМАТИЧКИХ ШКОЛА У КОЈИМА СЕ УЧИО ЛАТИНСКИ И ГРЧКИ ЈЕЗИК, ГРАМАТИКА, ЧИТАО ХОМЕР И ВЕЖБАЛА ГОВОРНИЧКА ВЕШТИНА. У ШКОЛИ ГРАМАТИКУСА ВЛАДАЛА ЈЕ СТРОГА ДИСЦИПЛИНА И ПРИМЕЊИВАНО, ПОНЕКАД ВЕОМА СУРОВО, ТЕЛЕСНО КАЖЊАВАЊЕ. РИМЉАНИ НИСУ БИЛИ ЗАДОВОЉНИ РЕЗУЛТАТИМА ГРАМАТИЧКИХ ШКОЛА ПА ВРШЕ ПРОМЕНЕ И ОСНИВАЈУ НОВУ ВРСТУ ШКОЛА - РЕТОРИЧКЕ ШКОЛЕ. У ЊИМА СУ СЕ ИЗУЧАВАЛИ ЗАКОНИ, ПРАВО, ИСТОРИЈА, ГЕОГРАФИЈА, ПОСЕБНО ГОВОРНИШТВО. КАО НАЈЗНАЧАЈНИ ДЕО ПРАКТИЧНЕ НАСТАВЕ РАЗВИЈЕН ЈЕ ЧИТАВ НИЗ РЕТОРСКИХ ВЕЖБИ, БЕСЕДНИЧКИ ТУРНИРИ, АЛИ ЊИХОВО ЗНАЊЕ НИЈЕ БИЛО ИЗ ОБЛАСТИ НАУКЕ И КУЛТУРЕ.. ШКОЛОВАЊЕ СЕ ЗАВРШАВАЛО У 17. ГОДИНИ СТУДИЈСКИМ ПУТОВАЊЕМ У АТИНУ ИЛИ НА РОДОС. НАКОН ОВАКОГ ОБРАЗОВАЊА МОГЛИ СУ ДА БУДУ ВОЈНИЦИ, ПОЛИТИЧАРИ ИЛИ ДА УПРАВЉАЈУ РИМСКОМ ДРЖАВОМ.
ИМПЕРАТОРСКИ РИМ
ИМПЕРАТОРСКИ РИМ ОДРЖАО СЕ ВИШЕ ОД 500 ГОДИНА. БИО ЈЕ МОЋНА ИМПЕРИЈА А ДА БИ СЕ ЛАКО УПРАВЉАЛО НАРОДОМ, ЦАР ЈЕ ОСЕТИО ПОТРЕБУ ЗА ВЕЋИМ БРОЈЕМ ОБРАЗОВАНИХ ЉУДИ КОЈИ ЋЕ ДА МУ ПОМАЖУ У ВЛАДАВИНИ И НАПРЕДКУ. ЗАТО ЈЕ ЗАБРАНИО ПРИВАТНЕ РЕТОРСКЕ ШКОЛЕ ПО ШУПАМА И НАРЕДИО ДА СЕ ОСНУЈУ ДРЖАВНЕ ШКОЛЕ ЧИЈИ ЈЕ ПЛАН И ПРОГРАМ ЛИЧНО НАДГЛЕДАО. УЧИТЕЉИ СУ БИЛИ ДОБРО ПЛАЋЕНИ, А УБРЗО ЈЕ И СВЕШТЕНИКЕ УКЉУЧИВАО У ОБРАЗОВАЊЕ. ИЗУЧАВАЛА СЕ: КЊИЖЕВНОСТ, РЕТОРИКА, ФИЛОЗОФИЈА, ПРАВО, МАТЕМАТИКА, ТЕХНИКА, МАДИЦИНА. У ОВИМ СЕ ШКОЛАМА МОГЛО ШКОЛОВАТИ ДЕТЕ ИЗ ИМУЋНЕ ПОРОДИЦЕ ЈЕР ЈЕ ШКОЛАРИНА БИЛА ПРЕВИОСКА. ШКОЛЕ СУ БИЛЕ МЕШОВИТЕ, И ЗА ДЕЦАКЕ И ЗА ДЕВОЧИЦЕ, САМО СУ СЕ ПРЕДМЕТИ РАЗЛИКОВАЛИ. ДЕВОЈЧИЦЕ СУ УЧИЛЕ ПЕВАЊЕ , СВИРАЊЕ НА ИНСТРУМЕНТУ, РЕТОРСКУ ВЕШТИНУ И УПРАВЉАЊЕ ДОМАЋИНСТВОМ. У ОВОМ ПЕРИОДУ ОБРАЗОВАЊУ СЕ ПРИДАЈЕ ВЕЛИКА ВАЖНОСТ .
Едукатори – вршњаци: ученици II1
Едукатор – наставник: Данијела Стаменковић
МАТЕМАТИЧКА РАДИОНИЦА (оквирно 15 минута)
Како су рачунали стари Римљани? Шта је деветична проба? Фибоначијеви бројеви и шта је корен у математици? Разлика измећу јулијанског и грегоријанског календара
Присутне ученике је поздравила Вања Димиријевић са уводном причом о најосновнијем записивању римских цифара и њиховим вредностима, након тога је Нина Цвјетичанин објаснила како усу се записивали бројеви за које нису постојале одговарајуће римске цифре, нпр. 59000. Вељко Богдановић је након тога објаснио како су римљани множили са таквим цифрама, а Тамара Ђорђевић је објаснила поступак множења Луке Пачолија. Лука Пачоли је такође био значајан код записивања кореновања и ирационалних бројева, што је објаснила Анђела Маринковић. Тачност множења и сабирања могло се проверити деветичном пробом, а томе нас је подучила Бојана Цекић. Давид Јовановић је причао о Фибоначијевим бројевима, а Невена Петковић о јулијанском и грегоријанском календару пошто нам се ближи нова година. Напослетку, присутни су могли да се опробају у попуњавању укрштенице са римским бројевима за симболичну награду – чоколадицу. У овој игри победио је наш бивши ученик Вукашин Петровић, а за ово такмичење био је задужен Душан Станковић, ученик који је ове школске године уписао седми разред при гимназији „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду.
Едукатори – вршњаци: Давид Јовановић, Вељко Богдановић, Невена Петковић, Нина Цвјетичанин, Вања Димитријевић, Бојана Цекић, Анђела Маринковић и Душан Станковић
Едукатор – наставник: Ивана Антић
ИСТОРИЈАТ О НАСТАНКУ ВАТРОГАСНОГ ДРУШТВА
Радионица је урађена у оквиру пројекта Професионалне оријентације
Историја организованог гашења пожара датира од древног Египта, где су постојале ручне пумпе и задужена лица за гашење пожара. Прве римске ватрогасне јединице које су значајне у историји, креирао је Маркус Лициније Красус. Маркус Лициније Kрасус је рођен у богатој породици 115. године пре нове ере, и стекао огромно богатство кроз "ватру и пљачку". Један од његових најуноснијих послова се заснивао на чињеници да Рим није имао ватрогасну службу. Kрасус је формирао сопствену ватрогасну јединицу od 500 робова која је излазила на сваки пожар у Риму. По доласку на место пожара, ватрогасци нису ништа радили док се њихов послодавац не погоди око цене својих услуга користећи невољу власника објекта који гори. Ако Kрасус није могао добити задовољавајућу цену, његови људи нису почињали гашење већ су пуштали да све изгори. Након тога је Kрасус нудио да згариште купи за делић његове вредности и тако се обогатио. Император Августа је преузео основну идеју од Красуса и од робова формирао јединице „ватрогасаца“ 6. године нове ере за борбу против пожара користећи „јединице са кофама“ које су имале и пумпе, куке, па чак и „рушиоце“ за рушење зграда како се пожар не би ширио. Ватрогасци су патролирали улицама Рима у циљу откривања пожара, а служили су и као полицијске снаге. Временом, јединица је нарасла на неколико стотина људи, спремних за гашење. Када би настао пожар, формирали би ланац до најближег извора воде и преносили воду кофама од руке до руке до места пожара. Робови су након шест година служења у ватрогасним јединицама добијали право грађанства. Ове јединице су 400 година били успешна ватрогасна снага. Сам Рим је претрпео већи број озбиљних пожара, а пре свега пожар који се догодио у време 19. јула 64. године нове ере који је уништио две трећине Рима, а за који се претпоставља да им је император Нерон наредио да се не ангажују како би он могао да оствари свој план о изградњи новог Рима, довољно великог за његове мегаломанске визије. Он је за тај пожар окривио ране хришћане, започињући тако талас сурових прогањања хришћана. Из периода прогона хришћана у римском царству, потиче и прича о светом Флоријану који је рођен око 250. године, а погубљен око 303. године нове ере. Као младић, он се придружује римској војсци у којој захваљујући тешком раду и одлучности напредује до места официра. Постављен је на високе дужности у једној од покрајина Римског царства, данашњем делу Горње Аустрије. Иако је био официр у војсци, није се држао политике "не питај, не говори", него је отворено признавао своје хришћанство. Стога римски цар шаље помоћника Аqуилиса да побије све кршћане у подручју које контролира Флоријан, али и да дозна зашто се Флоријан не придржава заповиједи. Када је га је изасланик римског цара питао зашто одбија да прогони хришћане, Флоријан му је одговорио: "поручите цару да сам и ја хришћанин, и да сам спреман доживети судбину намењену другим хришћанима". Царски изасланик је био увређен и наређује својим војницима да га бичују док не промени мишљење. Пошто Флоријан није послушао наређења цара да напусти хришћанство и прогони хришћане, био је осуђен на смрт спаљивањем. Стојећи на ломачи, Флоријан наводно говори римским војницима "ако је запалите, на пламеним језицима ћу вам побећи у небо". Уплашени његовим речима, уместо да га спале на ломачи, Флоријану стављају камен око врата и бацају га у ријеку Еннс.Флоријаново тело касније је пронађено и достојно сахрањено, а после више стотина година је проглашен светим. У многим земљама Европе се сматра заштитником ватрогасаца, а 4. мај се обележава као Дан Светог Флоријана.
Првe ватрогасне јединице у модерном смислу настале су у Француској у почетком 18. века.
Ако говоримо о заштити од пожара у Србији, Душановим Закоником 1349. године први пут на овим просторима је дефинисана казнена мера која се треба применити у случају изазивања пожара, па се овај Законик бележи као први званичан покушај развијања свести о пожарним опасностима.
Заштита од пожара, у нашој садашњој држави, је уређена Законом о заштити од пожара
Ватрогасац који нас је посетио приказао је своју униформу и објаснио је начин евакуације из школе.
Евакуација из школе, у случају пожара, треба да се обавља без панике.
(Потребно на шаљив начин објаснити и демонстрирати шта би се десило да сви крену у истом моменту према излазу – обарање столица, саплитање оних који натрче на њих, заглављивање на вратима учионице, гужва у ходницима, падање и сл.).
Поступак приликом евакуације у случају пожара, земљотреса или неке друге ванредне ситуације у школи:
1. прво чујете знак упозорења (звоно које дуго звони, а није ни почетак ни крај часа, сирена за узбуњивање или вика ПОЖАР, ПОЖАР),
2. мирно останите на својим местима (ако сте ван зграде останите где сте се нашли и не враћајте се да тражите своје ствари свеске, књиге, одећу...),
3. проверите где вам је другили другарица из клупе, реците учитељу, наставнику или другој одраслој особи ако је ваш друг отишао у ЊЦ, зборницу, кабинет...,
4. слушајте упуства учитеља, наставника или друге одрасле особе и без панике у колони два по двоје крећите се према излазу,
5. проверите присутност свих ученика и кад изађете из школе у двориште или друго безбедно место.
Упознавање са бројевима хитних служби 193, 192 и 194
Телефонски број ватрогасаца је 193 било где, у целој Србији!
Припремио: Боро Бобан, дипл.инж. заштите од пожара
Едукатори – вршњаци: ученици V разреда
Едукатор – наставник: Маријана Ђукић
РАДИОНИЦА ИЗ ВЕРОНАУКЕ
Представа Вертеп
Едукатори – вршњаци: ученици V2
Едукатор – наставник: Марија Ристић - Ивановић
СПОРТСКА РАДИОНИЦА ***такмичење***
Такмичење старих Римљана…
Најпопуларније спортско такмичење код старих Римљана биле су трке двоколица. Нисмо могли да презентујемо тај спорт из оправданих разлога и одлучили се да прикажемо претече данашњег петобоја, који је такође био заступљен код старих Римљана. Такмичење се састојало од пет дисциплина: бацања копља, бацања диска, скока у даљ, трчања и рвања. У костимима римских такмичара, који су на борилишта носили црвене, зелене, жуте или плаве мајце са белим обележјима која су била обавезна, приказали смо нашим посетиоцима ове дисциплине. Богиње су помагале борцима и даривале пехаре и ловорове гранчице у знак победе. Формиране су три екипе по пет чланова, свако у екипи борио се у својој дисциплини, у којој је сматрао себе најбољим, да би крајњи циљ била победа екипе. Копља су нам замениле пластичне палице, диск - фризби, скок у даљ је извођен на струњачама, трка – на обележеним стазама - кругови у сали, рвање - на платоу направљеном од струњача. Пехаре са гранчицама, борцима су уручиле прелепе богиње, а наставница у црном костиму била је ,,страшни,, судија, који прати борце и мери њихове учинке. Нисам имала срца да прогласим победника, него су наши Римљани, борци, такмичари, били победници за мене и то заједно са прелепим богињама и оне су пехаре поделиле свима, без проглашења најбоље екипе, која би у то време била веома цењена и богато награђена.
Едукатор – наставник: Јелена Игњатић
ИСТОРИЈСКА РАДИОНИЦА
Љубав на Нилу – представа 1
Глумци:
Цезар-Ђорђе Каранфиловић,
Клеопатра-Данка Станковић,
Аполодор-Михајло Момциловић,
Слуга-Данијел Зарупски,
баба врачара-Рада Ивановић,
Пијани робови и легионари – Илија Спасић, Лука Јовчић, Валентин Костић, Владимир Ристић и Вељко Димковић
Аутор: Младен Медић
Цицеронова борба - представа 2
ТИТ – Валентин Костић
ФЛАВИЈЕ – Илија Спасић
ЕРУКИЈЕ – Ђорђе Каранфиловић
СУДИЈА - Филип Маринковић
ЦИЦЕРОН – Сара Ничић
КАПИТО – Данијел Зарупски
РОСЦИЈЕ МЛАЂИ – Денис Игњатовић
РОСЦИЈЕ МАГНУС - Михајло Момчиловић
ЦЕЦИЛИЈА - Тамара Ђорђевић
Хрисогон са пратњом
Аутор: Младен Медић
ТАКМИЧЕЊЕ У БЕСЕДНИШТВУ
Седам ученика који су ушли у ужи избор најбољих радова такмичило се у беседништву, а публика је гласала о победнику. У овом такмичењу победила је ученица осмог разреда, Сара Ничић, и као награду, поред дипломе, покупила је "ловорике".
Едукатор – наставник: Надица Стаменковић
Цео фестивал науке је надгледао Цезар (Јован Стефановић) који је, наравно, имао свог чувара (Михаил Митровић).
Посету фестивалу организовали су кустоси: Невена Димитријевић, Маја Стаменковић, Бојана Пауновић, Милица Марковић, Кристина Митић, Милана Трајковић, Леона Лучић, Теодора Стојановић, Валентина Рацковић, Николина Јанаћковић, Катарина Станковић, Жељана Николић, Петра Богдановић, Анита Јовановић, Исидора Вујасин, Наташа Анђелковић, Софија Стоиљковић, Мануела Костић
Као организатор фестивала, захваљујем се гостима ученицима и наставницима ОШ "Нестор Жучни" (Лалић), ОШ "Коста Стаменковић" (Српски Милетић), репортерима са телевизије К25 и радија Оџаци који су испратили манифестацију, али и бившим ученицима наше школе који нас нису заборавили Јована Николић, Вељко Јовановић, Вукашин Петровић (који је добио награду као победник у математичкој укрштеници)...
ЗАХВАЛНОСТ ДУГУЈЕМ СВИМ РОДИТЕЉИМА И НАСТАВНИЦИМА КОЈИ СУ ПОМОГЛИ ДА СЕ ФЕСТИВАЛ РЕАЛИЗУЈЕ У НАЈБОЉЕМ РЕДУ, А НАЈВЕЋА ЗАХВАЛНОСТ ИДЕ СВИМ УЧЕНИЦИМА ЗБОГ КОЈИХ СЕ ОВО ДЕШАВА, А БЕЗ КОЈИХ ЦЕЛА ОРГАНИЗАЦИЈА НИЈЕ МОГУЋА И МОМЧИЛУ МОМЧИЛОВИЋУ КОЈИ ЈЕ ОМОГУЋИО ДА ВИ УЖИВАТЕ У ОВАКО ЛЕПИМ СЛИКАМА!
Организатор фестивала: Ивана Антић