црвено и плаво у дуги
Уводни део часа
Потребан материјал за оглед:
Главни део часа
Како се дуга појавила на папиру?
Шта је дуга и како она настаје?
Светлост је састављена од много боја. Када пролази кроз воду, она се раздваја на боје које видиш. Дуга је заправо ефекат који настаје кад истовремено сунце сија и пада киша или је управо падала, па је велика количина влаге још у ваздуху. Тада свака честица воде постаје призма кроз коју се бела сунчева светлост преломи и распе у основне боје: црвену, наранџасту, жуту, зелену, плаву, тамноплаву и љубичасту. То се зове спектар боја.
Ову јединствену природну појаву објаснио је славни енглески физичар Исак Њутн (1642–1727). Њутн је посматрао пролазак светлости кроз стаклену призму. Открио је да се бели светлосни зрак, пролазећи кроз призму, разлаже на траке дугиних боја.
Наставник треба да припреми стаклену призму и понови исти оглед са батеријском лампом.
Легенда о настанку дуге
„Био једном један цар и имао младог и мудрог сина који се звао Каи. . .
Тако почиње једна од најлепших кинеских бајки која казује како су пре много, много година живели у старој Кини, дечак Каи и девојчица Таи. Међу њима се развила велика, нераскидива љубав. Али, авај! Каи је био наследник царског престола, а Таи само сиромашна, лепа девојчица. Неумољиви закони и обичаји царства нису дозвољавали њихову љубав и зато су Каи и Таи изабрали заједничку смрт. У тренутку када су умирали, тако бајка каже, на небу се појавила дуга. Потом се годинама, с колена на колено, преносило предање, рођено у тој бајци, да су Таи и Каи – црвено и плаво у дуги и да их више нико, док постоји свет, неће моћи да раздвоји!” (Ајдачић, 1998)
Дуга је једна од најлепших појава у природи. Људи су одувек били њоме очарани. Постојало је и веровање да се, ако протрчиш испод дуге, можеш претворити у супротни пол (дечак у девојчицу и обрнуто). Лако је било у то веровати јер се испод дуге не може протрчати.
Дуга је у различитим светским културама увек са собом носила дозу мистике и била предмет многих легенди.
Физика дуге
Сунчев зрак је ништа друго него електромагнетно зрачење које у себи садржи видљиву, инфрацрвену и ултраљубичасту светлост, а свака од “боја”, биле оне видљиве за наше око или не, има своју таласну дужину. Наравно, одређени део се филтрира, односно не пролази кроз атмосферу наше планете. Светлост, која долази до капљица, се прелама на широком опсегу углова. Угао, под којим се светлост прелама, не зависи од величине капи, већ од таласне дужине, односно боје светлости. Ова појава се назива дисперзија. Угао, такође, зависи и од индекса преламања капљице. То значи да, на пример, капи морске воде другачије преламају светлост, него капи слатководне или неутралне воде.
Највише светлости се одбија на углу од око 42°. Управо под тим углом, у односу на хоризонт, се дуга најбоље види. Уколико је угао много већи од овог, дуга је испод хоризонта, па је не можемо видети. Плава светлост се одбија под нешто већим углом, него црвена, међутим, због одбијања светлости унутар капљице, плаву светлост видимо са унутрашње стране лука, док је црвена са спољашње. Уколико се налазимо у авиону, угао под којим видимо зраке је другачији, па можемо видети дугу и када је сунце високо над хоризонтом. Сличан је случај и када гледамо кроз капљице водопада или фонтане, јер су тада капи пуно ближе нашем оку.
Завршни део часа
Ученици петог и шестог разреда
Питање: Када би себе могли замислити као боју, која боја би били? Зашто? Зашто је та боја посебна?
Задатак 1: Истраживање о значењу омиљене боје.
Задатак 2: Направити анкету и испитати бар 20 ученика о најпопуларнијој и најнепопуларнијој дугиној боји. Представити резултате табелом.
Ученици седмог и осмог разреда
Задатак 1: Пронаћи две легенде различитих народа о значењу дуге.
Задатак 2: Да ли услед промене угла можемо да видимо само једну или пар дугиних боја, или се дуга уопште не види?
Задатак 3: Да ли постоје једнобојне дуге?
Задатак 4: Да ли се може појавити двострука дуга?
Задатак 5: Да ли се дуга види ноћу?
Потребан материјал за оглед:
- чаша воде;
- бели лист папира;
- батеријска лампа.
Главни део часа
Како се дуга појавила на папиру?
Шта је дуга и како она настаје?
Светлост је састављена од много боја. Када пролази кроз воду, она се раздваја на боје које видиш. Дуга је заправо ефекат који настаје кад истовремено сунце сија и пада киша или је управо падала, па је велика количина влаге још у ваздуху. Тада свака честица воде постаје призма кроз коју се бела сунчева светлост преломи и распе у основне боје: црвену, наранџасту, жуту, зелену, плаву, тамноплаву и љубичасту. То се зове спектар боја.
Ову јединствену природну појаву објаснио је славни енглески физичар Исак Њутн (1642–1727). Њутн је посматрао пролазак светлости кроз стаклену призму. Открио је да се бели светлосни зрак, пролазећи кроз призму, разлаже на траке дугиних боја.
Наставник треба да припреми стаклену призму и понови исти оглед са батеријском лампом.
Легенда о настанку дуге
„Био једном један цар и имао младог и мудрог сина који се звао Каи. . .
Тако почиње једна од најлепших кинеских бајки која казује како су пре много, много година живели у старој Кини, дечак Каи и девојчица Таи. Међу њима се развила велика, нераскидива љубав. Али, авај! Каи је био наследник царског престола, а Таи само сиромашна, лепа девојчица. Неумољиви закони и обичаји царства нису дозвољавали њихову љубав и зато су Каи и Таи изабрали заједничку смрт. У тренутку када су умирали, тако бајка каже, на небу се појавила дуга. Потом се годинама, с колена на колено, преносило предање, рођено у тој бајци, да су Таи и Каи – црвено и плаво у дуги и да их више нико, док постоји свет, неће моћи да раздвоји!” (Ајдачић, 1998)
Дуга је једна од најлепших појава у природи. Људи су одувек били њоме очарани. Постојало је и веровање да се, ако протрчиш испод дуге, можеш претворити у супротни пол (дечак у девојчицу и обрнуто). Лако је било у то веровати јер се испод дуге не може протрчати.
Дуга је у различитим светским културама увек са собом носила дозу мистике и била предмет многих легенди.
Физика дуге
Сунчев зрак је ништа друго него електромагнетно зрачење које у себи садржи видљиву, инфрацрвену и ултраљубичасту светлост, а свака од “боја”, биле оне видљиве за наше око или не, има своју таласну дужину. Наравно, одређени део се филтрира, односно не пролази кроз атмосферу наше планете. Светлост, која долази до капљица, се прелама на широком опсегу углова. Угао, под којим се светлост прелама, не зависи од величине капи, већ од таласне дужине, односно боје светлости. Ова појава се назива дисперзија. Угао, такође, зависи и од индекса преламања капљице. То значи да, на пример, капи морске воде другачије преламају светлост, него капи слатководне или неутралне воде.
Највише светлости се одбија на углу од око 42°. Управо под тим углом, у односу на хоризонт, се дуга најбоље види. Уколико је угао много већи од овог, дуга је испод хоризонта, па је не можемо видети. Плава светлост се одбија под нешто већим углом, него црвена, међутим, због одбијања светлости унутар капљице, плаву светлост видимо са унутрашње стране лука, док је црвена са спољашње. Уколико се налазимо у авиону, угао под којим видимо зраке је другачији, па можемо видети дугу и када је сунце високо над хоризонтом. Сличан је случај и када гледамо кроз капљице водопада или фонтане, јер су тада капи пуно ближе нашем оку.
Завршни део часа
Ученици петог и шестог разреда
Питање: Када би себе могли замислити као боју, која боја би били? Зашто? Зашто је та боја посебна?
Задатак 1: Истраживање о значењу омиљене боје.
Задатак 2: Направити анкету и испитати бар 20 ученика о најпопуларнијој и најнепопуларнијој дугиној боји. Представити резултате табелом.
Ученици седмог и осмог разреда
Задатак 1: Пронаћи две легенде различитих народа о значењу дуге.
Задатак 2: Да ли услед промене угла можемо да видимо само једну или пар дугиних боја, или се дуга уопште не види?
Задатак 3: Да ли постоје једнобојне дуге?
Задатак 4: Да ли се може појавити двострука дуга?
Задатак 5: Да ли се дуга види ноћу?